USKLADI SE SA PRIRODNIM MEHANIZMIMA KOJI SU ZADUŽENI ZA TVOJE DOBRO RASPOLOŽENJE

Naravno da znaš da je unutrašnji mir važan. I sigurno je da želiš da se osećaš lepo i radosno i da napreduješ u životu. Ali želim da ti bude sasvim jasno koliko je sve to povezano sa mehanizmima koje imaš u sebi od rođenja. Jer kada upoznaš 3 ključna mehanizma, biće ti mnogo lakše da se sa njima uskladiš, a samim tim i da upravljaš svojim životom.

Tada smirenost neće biti tvoje povremeno, već dominantno stanje. A kada imaš mir u sebi, oslobođaš prostor i za više radosti, imaš jasniji putokaz ka čemu ideš i tvoj odnos sa sobom i drugima postaje lepši.

 

MEHANIZAM RASTA I RAZVOJA

Mogućnost da se razvijaš i rasteš od rođenja, daju ti određeni centri u tvom organizmu. Neki od njih ti omogućavaju da stekneš znanje, veštine, donosiš odluke, gradiš odnose sa ljudima, dok su drugi tu da te sačuvaju kada se nađeš u opasnosti.

I kada praktično pogledaš, ti sada imaš svoje obaveze, poslove, tekuće aktivnosti i sve ono na šta trošiš svoju životnu energiju. I sve to radiš, jer želiš da napreduješ u životu – da stičeš znanje, iskustvo i sve ono što razvoj podrazumeva.

Važno je, međutim, da znaš – da kada radiš previše stvari u isto vreme, tada je tvoja pažnja rasuta na mnogo strana, što utiče na povećanje nivoa stresa u organizmu. A kada je nivo stresa visok, tada se aktiviraju ovi centri koji su zaduženi da te sačuvaju kada se nađeš u opasnosti. Iako se tebi, ne čini, da si zbog višeg nivoa stresa u opasnosti, tvoj organizam to vidi kao opasnost i aktivira se da te vrati u ravnotežu.

Dobra vest je da, kada se povremeno pojavi viši nivo stresa, organizam zaista ima sposobnost da te vrati u ravnotežu. Međutim, kada se stres, tenzija i obaveze iznova ponavljaju, to znači da je organizam u stalnoj borbi, iznova pokušavajući da te vrati u zdravo stanje.

To je prirodan proces koji se u tebi dešava. Ali u vezi sa njim je ključno da razumeš jedan i najvažniji detalj – kada su aktivni ovi centri koji teže da te vrate u ravnotežu, potpuno su NEaktivni ovi drugi centri – čiji je zadatak da ti omoguće da rasteš, razvijaš se, izražavaš radost, kreativnost i slično.

Dakle, ti imaš sve obaveze koje imaš, jer želiš da napreduješ, a tvoj napredak je BUKVALNO STOPIRAN, jer su u tebi biološki stopirani centri koji ti taj napredak omogućavaju. I šta se onda dešava? Počinješ da se osećaš sve nervozije, opsedaju te strahovi i crne misli, ne druži ti se, opada ti volja i raspoloženje? Zašto? Zato što nisi u modu rasta, već u modu – preživljavanja. I ta nervoza, strahovi, neraspoloženje – sve su znakovi da preživljavaš, ali ne i da živiš.

E, sad, znam da zvuči loše sve ovo, kad znaš da svi živimo u vremenu u kome je imati puno obaveza neminovnost i u kome izvori stresa dolaze sa svih strana. Ali, imam i dobre vesti! J

Zapamti – tvoj organizam te može prirodno vratiti u ravnotežu, ako se stres ne ponavlja iznova i iznova, svakodnevno. To praktično znači – možeš danas imati 100 obaveza i nervirati se i osećati tenziju, ali izdvoji pola sata, pre ili nakon svega toga – samo za sebe. Tada tvoj organizam prima signal da je prisutan stres, ali da nije prisutan SAMO STRES, već je prisutan i mir. Ta mala doza mira, šalje signal organizmu da se može vratiti u normalu i obnoviti energiju za novi dan. I tako mehanizam rasta i razvoja držiš aktivnim, a ne ugašenim. I tako zaista napreduješ, umesto da to samo prividno radiš, dok zapravo stagniraš u mestu, boreći se sa stresom i obavezama koje smo donose nezadovoljstvo.

 

 MEHANIZAM UČENJA PONAVLJANJA

Sada znaš da je – mehanizam rasta i razvoja aktivan kada se okreneš sebi i neguješ mir, makar na kratko. A da je neaktivan – ako je stalno prisutan stres. I ovde obrati pažnju baš na ovaj poslednji detalj – ne gasi se mehanizam tvog razvoja kada je stres POVREMENO prisutan, VEĆ SAMO KADA JE PRISUTAN – U KONTINUITETU.

I KONTINUITET je ključna reč koja se tiče drugog mehanizma. Isto kao što ponavljanjem tenzije u sebi i oko sebe, iznova i iznova, aktiviraš sistem za preživljavanje, tako, negovanjem mira iznova i iznova – aktiviraš smirenost, prirodan razvoj i dobro zdravlje. Dakle, KLJUČ JE U PONAVLJANJU.

I to ti omogućava – drugi važan mehanizam koji imaš od rođenja u sebi, a to je sposobnost da učiš ponavljanjem. Svako znanje koje stekneš – stičeš na potpuno isti način, a to je ponavljanjem.

Kada učiš u školi, čitaš i ponavljaš gradivo iznova – i stekneš znanje. Kada ideš na kurs stranog jezika, učiš iznova i iznova i vremenom znaš da govoriš strani jezik. Isto je i sa časovima vožnje ili bilo kojim drugim znanjem. Nemaš drugi mehanizam da stekneš bilo koje drugo znanje ili veštinu osim ponavljanjem.

Istim mehanizmom, stičeš i ova konstruktivna i korisna znanja, ali i ona koja ti ne služe ili rade protiv tebe. A to znači – da ako iznova ponavljaš stres i tenziju – time podučavaš svoj sistem da bude pod stresom i tenzijom i to mu postaje jedino poznato znanje. Zato ne možeš da se umiriš i odmoriš i kada odeš na odmor. Jer organizam nema dovoljno vremena – da stekne znanje da je vreme da se odmori.

Dobra vest je da – ako svakog dana svesno ostaneš kratko sa sobom i neguješ unutrašnji mir, ponavljanjem takve prakse iz dana u dan – stičeš znanje o tome da si ti smirena osoba. A kada imaš bilo kakvo znanje, pa i ovo –  ti ga rado primenjuješ. To znači da smireno pristupaš – obavezama, odnosima, komunikaciji i svemu drugom što je deo tvoje svakodnevice.

Mehanizam učenja ponavljanjm ti, sada dodatno pojašnjava, zašto je važno da neguješ smirenost i zašto je važno da to radiš svakodnevno.

 

MEHANIZAM MOZGA DA RADI NA RAZLIČITIM FREKVENCIJAMA

A najbolja vest od svih je da ti, takođe mehanizam koji od rođenja imaš u sebi – omogućava da postaneš dominantno smirena osoba, zahvaljujući svakodnevnom okretanju sebi, na samo 15-30 minuta dnevno. Taj mehanizam je aktivan zahvaljujući sposobnosti mozga da radi na različitim frenkvencijama.

Kada si u sred obaveza, dok radiš, slušaš vesti, razgovaraš sa drugima – tvoj mozak je na jednoj frekvenciji koja ti omogućava da se na to koncentrišeš. Kada je mozak na toj frekvenciji, tada trošiš najviše energije.

Kada zatvoriš oči, tvoja čula se automatski umiruju, jer nisu usmerena na spolja i tako šalju signal mozgu da se umiri, zbog čega se i njegova frekvancija smanjuje i zato se postepeno opuštaš. Osećaš da se umiruješ i da je tenzija sve manja.

Ako neko vreme ostaneš zatvorenih očiju – osetićeš da se sve više opuštaš, da su čula sve mirnija, da ti je koncentracija sve bolja i da si najbliže sebi. To je već stanje – u kome osećaš još veće opuštanje i duboku koncentraciju, jer je mozak na još duboljoj frekvenciji. I energija počinje da se obnavlja.

Ostajući još duže zatvorenih očiju, mozak se spušta na još nižu freknvenciju i tada spavaš. Zato spavamo zatvorenih očiju. Tada spavaju i um i telo, zahvaljujući čemu se energija potpuno obnavlja, jer je tada ne trošiš ni na šta.

Upravo ova sposobnost mozga da radi na različitim frekvencijama ti omogućava da svoj mir neguješ u kontinuitetu, a da za to ne moraš da potrošiš ceo dan, već oko 20 minuta dnevno – zato što to radiš u dubokoj pažnji, na odgovorajućoj frekvenciji mozga koja ti to omogućava. Dakle, nije poenta koliko vremena u nešto utrošiš, već sa kolikom pažnjom to radiš. Zato je na ceo dan pun obaveza, dovoljno samo 20 minuta mira.

A meditacija je tehnika koja ti omogućava, da sva ova tri mehanizma držiš aktivnim svakog dana. Zato što tokom meditacije – zatvaraš oči, zahvaljujući čemu se mozak spušta na nižu opuštajuću frekvenciju, a na toj frekvenciji je dovoljno da provedeš 20-ak minuta, kako bi se sistem umirio, a energija obnovila. A 20-30 minuta je samo 2% tvog dana. Dakle, zahvaljujući meditaciji tokom 2% svog dana obnavljaš energiju koja ti je potrebna za obaveze koje čine preostalih 98% tvog vremena. Kako to sebi da priuštiš pogledaj OVDE.