U kontaktima je Moja Milica.
Samo osobe koje su mi mnogo bitne zovem „mojim“.
Upoznala sam Milicu pre nekoliko godina kada je (ne)slučajno u moj Inbox došao poziv za Seminar Lepo mi je. Otišla sam i tada se upoznala sa Milicom i programom Lepo mi je i prvi put uradila meditaciju.
Nekako u to vreme počeli su moji problemi. Godinama sam „jurila život“ – posao, karijeru, poziciju, novac … Deca, porodica kao logistički proces. Prijatelji koji ponekad nađu mesto u previše zgusnutom rasporedu. Znala sam da mi nije dobro, da sam negde na tom putu pobegla od sebe. Da mi je brak bio logistička baza sa raspodelom obaveza, kako bismo stigli da živimo neki „dobar“ život. Došla sam do tačke kada znaš da ništa nije kako treba, a ne znaš kako da rešiš bilo koji od problema. A onda me je sam život žestoko ošamario i našla sam se u situaciji u kojoj sam mislila da više nema izlaza.
I ponovo, (ne)slučajno, pojavila se moja Milica.
Kroz meditaciju i Miličino mentorstvo, u početku malim koracima, ponovo sam našla ono što sam davno, davno ostavila negde iza sebe – sebe samu!
To je kao da znaš da bi trebalo pospremiti plakar koji je u velikom haosu. Prvo ti treba velika snaga i volja da otvoriš vrata plakara. Milica je ta „ruka“ koja pomaže da ih otvoriš i koja daje snagu da nađeš razlog zašto bi to trebalo uraditi.
Kada smo otvorili 😊 , počinje „čišćenje“ – treba izbaciti stare stvari koje su ostale negde zaturene u plakaru, koje više ne nosiš, stvari koje više ne želiš ili ti se jednostavno više ne sviđaju – svaku tu stvar treba pogledati i videti zašto više ne treba da bude tvoja , a onda napraviti prazan prostor za nove, lepše, udobnije .
A Milica je uvek tu da vas vodi, ako se poljulja ravnoteža, kada energija popusti – tu je. Gde god da sam sa Milicom meditirala, za mene je to bila eksplozija energije, sreće što sam naučila da osetim sebe.
Moj život je sada drugačiji, ja sam drugačija. Iako mi je i dalje „tempo“ života brz, sada stanem, smirim se – meditiram, radim razne tehnike optimalizacije, zaštite, slušam unutrašnji glas, muziku koja me vodi i znam da ću biti dobro .
Milice moja, hvala ti, draga, na ovom zajedničkom putu. Bilo je teških momenata kada sam morala da se suočim sa sopstvenim greškama, slabostima, ali smo došle do momenta kada mogu da, svako jutro ustanem i pomislim: Hvala , danas će biti još jedan divan dan!