USPEŠNE PRIČE

Pronađi inspiraciju i pričama ljudi koji
primenjuju LEPO MI JE metod u svakodnevnom životu

Najveće zadovoljstvo dostižemo kada se otvorimo za razmenu za drugima. I u trenucima u kojima delimo lepe trenutke, ali onda kada nastojimo da prevaziđemo prepreke i probleme. Radeći sa ljudima, svakog dana, shvatila sam da svi imamo slične potrebe i slične slabosti i da jedni drugima možemo biti najbolja inspiracija i podrška. Ovde možeš pročitati priče polaznika LEPO MI JE programa, koji su iskusili moj metod i sada žive život koji ima obeležje LEPO MI JE.

Mari Glavonjić

PONOVO SAM NAŠLA SAMU SEBE

Godinama sam „jurila život“ – karijeru, poziciju, novac. Pa deca, porodica, kao logistički proces. Prijatelji za koje povremeno nađem mesto u zgusnutom rasporedu. Znala sam da mi nije dobro, da sam negde na tom putu pobegla od sebe. Da mi je brak bio logistička baza za raspodelu obaveza kako bismo stigli da živimo „dobar“ život. Došla sam do tačke kada znaš da ništa nije kako treba, a ne znaš kako iz toga da izađeš. Kroz Miličino mentorstvo, malim koracima, ponovo sam našla ono što sam davno ostavila iza sebe – sebe samu.

U kontaktima je Moja Milica.

Samo osobe koje su mi mnogo bitne zovem „mojim“.

Upoznala sam Milicu pre nekoliko godina kada je (ne)slučajno u moj Inbox došao poziv za Seminar Lepo mi je. Otišla sam i tada se upoznala sa Milicom i programom Lepo mi je i prvi put uradila meditaciju.

Nekako u to vreme počeli su moji problemi. Godinama sam „jurila život“ – posao, karijeru, poziciju, novac … Deca, porodica kao logistički proces. Prijatelji koji ponekad nađu mesto u previše zgusnutom rasporedu. Znala sam da mi nije dobro, da sam negde na tom putu pobegla od sebe. Da mi je brak bio logistička baza sa raspodelom obaveza, kako bismo stigli da živimo neki „dobar“ život. Došla sam do tačke kada znaš da ništa nije kako treba, a ne znaš kako da rešiš bilo koji od problema. A onda me je sam život žestoko ošamario i našla sam se u situaciji u kojoj  sam mislila da više nema izlaza.

I ponovo, (ne)slučajno, pojavila se moja Milica.

Kroz meditaciju i Miličino mentorstvo, u početku malim koracima, ponovo sam našla ono što sam davno, davno ostavila negde iza sebe – sebe samu!

To je kao da znaš da bi trebalo pospremiti plakar koji je u velikom haosu. Prvo ti treba velika snaga i volja da otvoriš vrata plakara. Milica je ta „ruka“ koja pomaže da ih otvoriš i koja daje snagu da nađeš razlog zašto bi to trebalo uraditi.

Kada smo otvorili 😊 , počinje „čišćenje“ – treba izbaciti stare stvari koje su ostale negde zaturene u plakaru,  koje više ne nosiš, stvari koje više ne želiš ili ti se jednostavno više ne sviđaju – svaku tu stvar treba pogledati i videti zašto više ne treba da bude tvoja , a onda  napraviti prazan prostor za nove, lepše, udobnije .

A Milica je uvek tu da vas vodi, ako se poljulja ravnoteža, kada energija popusti – tu je. Gde god da sam sa Milicom meditirala, za mene je to bila eksplozija energije, sreće što sam naučila da osetim sebe.

Moj život je sada drugačiji, ja sam drugačija. Iako mi je i dalje „tempo“ života brz, sada  stanem, smirim se  – meditiram, radim razne tehnike optimalizacije, zaštite, slušam unutrašnji glas, muziku koja me vodi i znam da ću biti dobro .

Milice moja, hvala ti, draga, na ovom zajedničkom putu. Bilo je teških momenata kada sam morala da se suočim sa sopstvenim greškama, slabostima, ali smo došle do momenta kada mogu da, svako jutro ustanem i pomislim: Hvala , danas će biti još jedan divan dan!

Branka Vujković Rađen

VRATILA SAM, DAVNO IZGUBLJENI, OSMEH

Živela sam život na autopilotu. Nisam znala ni šta želim, ni šta osećam. Imala sam nekoliko veoma toksičnih ljudi u okruženju. A onda sam upoznala Milicu i prvo, kroz Seminar LEPO MI JE, a potom, zahvaljujući njenom programu LEPO MI JE MEDITACIJA, sunce je počelo ponovo da se nazire. Kada se osvrnem u nazad, pogledam neke izazove i ciljeve, nekih se uopšte više ni ne sećam ili ih vidim kroz maglu i tada dodatno potvrdim koliko sam napredovala, život mi je mnogo lepši, jednostavniji i koliko mi je program pomogao da se ponovo okrenem sebi. 

Sedim sada i razmišljam odakle da počnem. Prisećam se. Živela sam život na autopilotu. Nisam znala ni šta želim, niti šta osećam. Nekoliko vrlo toskičnih ljudi u mom okruženju. Važno je bilo da svi budu zbrinuti. Umor je naravno pratio celu priču. Mađutim, najveći okidač mi je bio kada sam prestala da se smejem! Tu je bio kraj.

E, i, tada „slučajno“ upoznajem Milicu kroz posao, jer nije ni moglo drugačije. I upoznajem se sa njenim programom.

Prvo sam počela sa SEMINAROM LEPO MI JE, gde sam osvestila gde mi je fokus i uverenja koja imam po pitanju ključnih stvari. Šta želim, a šta više ne. Ujedno sam i osvestila i umirila misli. Kroz program smo praktikovali energetske vežbe. Ušla sam u svet meditacije na jedan lagan način uz Miličino vođenje (ranije sam pokušavala da meditiram ali prosto nije išlo). Bilo je to zaista divno iskustvo i otvaranje ka promeni. Sve je nekako počelo da dobija širu perspektivu.

Kako je počelo da se odvaja sloj po sloj, sunce je počelo ponovo da se nazire. Tada sam krenula na individulani program meditacije. Jako mi je odgovarao program LEPO MI JE MEDITACIJA za početnike koji je prilagođen lično meni, mojim potrebama i svakim korakom smo išli dalje. Radili smo na određenim ličnim izazovima i razvoju. Kako je program tekao tako su se stvari nadovezivale i rešavale. Promene sam prvenstveno osetila ja (i nisam se osećala sebično), ali i porodica i najvažniji ljudi iz mog okruženja. Trenutno sam na naprednom nivou, meditiram svakodnevno i Milica je moja velika podrška u svim lepim i manje lepim dešavanjima u životu moje proodice.

Porodica je prva koja primeti vaše pozitivne promene. Zato, opustite se. Bez razmišljanja o obavezama i nesigurnosti da li ćete moći da se posvetite sebi.  Verujte mi, oni će vas podržati sa svih aspekata, jer njima isto tako važno da je vama dobro!

Kada se osvrnem u nazad, pogledam neke izazove i ciljeve, nekih se uopšte više ni ne sećam ili ih vidim kroz maglu i tada dodatno potvrdim koliko sam napredovala, život mi je mnogo lepši, jednostavniji i koliko mi je program pomogao da se ponovo okrenem sebi. 

Osmeh se vratio, nije da nikad ne zalutam ali to je jako kratko.

Milice, hvala ti na svemu.

Jelena Žugić

KONAČNO SAM DOŠLA DO JEDNOSTAVNOSTI I JASNOĆE

Nakon višegodišnjeg istraživanja i upoznavanja sa brojnim tehnikama na putu ličnog rasta i razvoja, kao i u njihovim primenama, nastupio je period blage konfuzije i osećaja zamora od svega, kao da sam sebe prenatrpala zahtevima i očekivanjima koje ne mogu da ispratim. Tada sam upoznala Milicu i započela njen program meditacije. Prvi utisak mi je da sam, posle nekog vremena, razbila sve zablude o meditaciji. A potom, njene blagodeti osećam sve više – osećaj većeg mira (ne samo tokom meditiranja), osećaj da, gde god da sam, da sam „na svom mestu“, sa jasnijom slikom o tome šta vidim i šta osećam.

Nakon višegodišnjeg istraživanja i upoznavanja sa brojnim tehnikama na putu ličnog rasta i razvoja, kao i u njihovim primenama, nastupio je period blage konfuzije i osećaja zamora od svega, kao da sam sebe prenatrpala zahtevima i očekivanjima koje ne mogu da ispratim.

Ne umanjujem  vrednost svih isprobanih tehnika, jer neke od njih i danas po potrebi primenjujem. Ali prepoznala sam da tražim veću jednostavnost i jasnost onoga što praktikujem. Otvorio se put za edukaciju za Bahove cvetne esencije i ta metoda je prva koja me je očarala svojom jednostavnošću, a zahvaljujući i ostalim prednostima, postala je ne samo prateća podrška u mojoj svakodnevnici, već je otvorila mogućnost da pomažem i drugima.

Nakon završetka te edukacije, na kojoj sam se inače i prvi put susrela sa Milicom, počela sam da pratim sadržaje koje je nudio program centra Lepo mi je i prošla razna predavanja, seminare, energetske vežbe. Zatim sam se zainteresovala za program Lepo mi je MEDITACIJE i ubrzo je krenula avantura, pod Miličinim mentorstvom. Radovala sam se svakom susretu s njom, jer sam u nadasve prijatnim razgovorima bila potpuno otvorena sa njom, a samim tim i sa sobom, što mi je pomagalo da osvestim i koje preparate Bahove metode treba dodatno da uključim u ličnu kombinaciju.  

Inače prvi, možda i najjači, utisak nakon jednoipogodišnjeg programa meditacije je da su mi se razbile sve zablude koje sam imala o samoj meditaciji. Pošto sam i pre toga pokušavala da se sama uključim u taj proces, prvenstveno zahvaljujući svemu što internet nudi, upadala sam u zamke očekivanja da moram da imam posebne senzacije, da se oslobodim misli, da moram da se isključim od svih spoljnih izazova, odnosno bilo kakvog zvuka, da meditacija mora svakodnevno da se primenju jer u suprotnom nema efekta…

Tokom edukacije, Milica je krajnje nepretenciozno rušila sve zablude, davanjem jednostavnog pojašnjenja na sva moja pitanja. Zahvaljujući njenom pristupu, postajala sam sve opuštenija i spremnija da se s poverenjem prepustim samom toku meditiranja, a što mi je kasnije doprinelo da se isto tako prepuštam i tokovima života. S vremenom su i misli bile sve manje opterećujuće, odnosno bilo je sve lakše postati ih u trenutku svestan i onda prebaciti fokus na telo ili disanje, a kao da su i tzv. praznine postale sve učestalije. Jednostavno sve više uživam u tom tihovanju, sve je manje pitanja a više prepuštanja, a odgovori i uvidi dođu onda kada sam spremna da ih primim.

Pretpostavljam da ću blagodeti meditacije sve više osećati, što je duže primenjujem, a dosadašnje iskustvo mi je donelo osećaj većeg mira (ne samo tokom meditiranja), osećaj da, gde god da sam, da sam „na svom mestu“, sa jasnijom slikom o tome šta vidim i šta osećam. Od početka, krenulo je potpuno spontano, svaku meditaciju završavam zahvalnošću, pa ću i ovu podelu iskustva sa meditacijom i saradnjom sa Milicom završiti za neizmernom zahvalnošću njoj i njenom programu. HVALA!!!

Sofija Mandić

PRONAŠLA SAM NAČIN DA PRIHVATIM I VOLIM SEBE

Godinama uporno radim na sebi, profesionalno i na ličnom planu. Iako sam uspešna u dostizanju svojih ciljeva, postojao je jedan problem koji nisam bila u stanju da rešim trajno, koliko god sam se trudila. On je bio vezan za gojaznost i odnos prema hrani. Uspevala sam da izgubim kilograme na neko vreme, uvedem redovnu fizičku aktivnost i promenim način ishrane. Dostizala bih svoj cilj, ali sam se uvek, pre ili kasnije, vraćala na staro. Onda mi je Milica predložila da zajedno prođemo RESTART – osmonedeljni intenzivni  program meditacije i fokusiranog, postepenog rada na određenoj temi ili problemu. Od prvih koraka definisanja cilja i razgovora o procesu koji je pred nama, imala sam osećaj da je upravo takav program ono što mi je trebalo godinama. A ispostaviće se da je bilo mnogo više od toga, jer sam osim rešavanja gojaznosti potpuno promenila doživljaj sebe i sliku o sebi.

Godinama uporno radim na sebi, profesionalno i na ličnom planu, jer verujem da je to neophodan proces za razvoj i neprekidan posao. Iako sam uspešna u dostizanju svojih ciljeva, postojao je jedan problem koji nisam bila u stanju da rešim trajno, koliko god sam se trudila. On je bio vezan za gojaznost i odnos prema hrani. Uspevala sam da izgubim kilograme na neko vreme, uvedem redovnu fizičku aktivnost i promenim način ishrane. Dostizala bih svoj cilj, ali sam se uvek, pre ili kasnije, vraćala na staro. Ipak, nisam odustajala, vraćala sam se nutricionistima, trenerima, psiholozima da bih pokušala da sagledam i rešim ovo, ali uvek samo s kratkotrajnim uspehom.

S godinama je moj problem postajao sve veći, urušavao je na moju sliku o sebi i samopouzdanje. To je potom sve više uticalo na kvalitet mog života i postajalo zdravstveni problem. Bilo mi je jasno da je uzrok problema dublji, da nije u doslednosti i pridržavanju posebnog režima ishrane i treninga koji bih uvodila. Činilo mi se kao da ponekad sama sebe saplićem, kao da ne brinem o sebi ili ne volim sebe dovoljno. Ponekad sam imala utisak da je rešenje tu na dohvat ruke, samo ga ja ne vidim, kao da je u nekom “mrtvom uglu” koji ne mogu sama da sagledam.

Onda mi je Milica predložila da zajedno prođemo RESTART – osmonedeljni intenzivni  program meditacije i fokusiranog, postepenog rada na određenoj temi ili problemu. Od prvih koraka definisanja cilja i razgovora o procesu koji je pred nama, imala sam osećaj da je upravo takav program ono što mi je trebalo godinama. A ispostaviće se da je bilo mnogo više od toga, jer sam osim rešavanja gojaznosti potpuno promenila doživljaj sebe i sliku o sebi.

Vodeći me postepeno kroz određene faze programa, iz nedelje u nedelju, Milica mi je omogućila uvid u uzroke moje “zaglavljenosti” i nesporazuma koji imam sa sobom. Pokazala mi je kako da nađem rešenje koje je trajno. Uspela sam da sagledam pogrešne misli i modele ponašanja koji su me uporno kočili ili poništavali moj trud. Uspele smo da “reprogramiramo” moje misli, da ih očistimo od destruktivnih emocija i predstava o sebi i dovedemo ih u sklad s mojim ciljevima. Svakom narednom fazom sam napredovala ka svojoj prirodnoj harmoniji. Osetila sam se posle mnogo godina zadovoljno i ispunjeno. Osetila sam neku novu ljubav prema sebi. Otkrila sam da je gojaznost samo jedna od manifestacija problema koje sam imala, možda najočiglednija, ali ne i najštetnija. Pronašla sam novi način da prihvatim i volim sebe. Promenila sam sopstvenu sliku o sebi i kvalitet života. Stekla sam mir i zadovoljstvo iz kojih crpim snagu za sve druge ciljeve koje pred sebe stavljam.

Danas se osećam kao da sam se vratila sebi, svojoj stvarnoj prirodi, onome što sam zaista ja. Svesna sam da je ovo jednostavno bio problem koji sama nisam mogla da rešim, pored sveg truda koji sam godinama ulagala i pored pomoći stručnjaka za gojaznost sa kojima sam radila. Uvide koje sam stekla o sebi, kao i tehnike kojima sam ovladala su mi dragocene za postizanje svakog narednog cilja koji sebi postavim. Pažnjom i posvećenošću kojom me je Milica vodila kroz RESTART program, uspela sam da rešim problem koji je u mom životu prisutan od kad znam za sebe. Za mene je, stoga, ovo najznačajnije putovanje ili poduhvat koji sam za sebe u životu napravila.

Andrijana Ćulafić

UZ LEPO MI JE PROGRAM VRATILA SAM SE SEBI

Život ide napred. I onda se nešto dogodi. Odjednom, iz vedra neba, u tvoje srce se uvuče neki nemir, nezadovoljstvo, zdravstveni problemi, gubitak komunikacije sa mužem i decom i neko novo osećanje koje se ne može jasno definisati. Miličin program LEPO MI JE me je vratio sebi. Zahvalna sam na svemu što sam naučila i znam da me nadalje čeka još mnogo toga lepog.

Dođe vreme za sve. Rodiš se, ideš u školu, studiraš, odrasteš, zaposliš se, usavršavaš se, zaljubiš se, udaš se, rodiš decu, vaspitavaš decu, vodiš kuću, napreduješ na poslu, započneš privatan posao koji želiš da radiš, putuješ, radiš na sebi, raduješ se porodici, poslu, prijateljima, životu.  

I onda se nešto desi. Odjednom, iz vedra neba, u tvoje srce se uvuče neki nemir, nezadovoljstvo, umor, zdravstveni problemi, gubitak komunikacije sa mužem i decom i neko novo osećanje koje se ne može definisati šta je. To se desilo meni pre tri godine.

Tada sam upoznala Milicu. Bilo je to dan pred moju operaciju žučne kese. Milica me saslušala, napravila kombinaciju Bahovih kapi i posavetovala da imam poverenja da će sve biti dobro. I bilo je.

Od tada sam prisustvovala brojnim seminarima i predavanjima koje je Milica organizovala. Svaki put je to bio korak napred ka povratku sebi. Bilo je još mnogo padova ali i lakšeg ustajanja. Shvatila sam da sam uz put zaboravila da volim sebe i da je to bio osnovni razlog mog nemira.

Lepo mi je jer me Miličin program Lepo mi vraća samoj sebi. Zahvalna za sve što sam na ovom Lepo mi je putovanju naučila, a znam da me čeka još mnogo toga lepog.

Lajoš Alfeldi

BAHOVE KAPI SU MI POMOGLE DA SE OSLOBODIM ANKSIOZNOSTI

Počevši u kasnijem stadijumu tinejdžerskog doba, anksioznost je bila moj verni pratilac sve do pre godinu i po dana. Osećaj konstantnog analiziranja svake moguće situacije, nemirni snovi, nervozna creva, panična stanja bez realnog povoda često su me sputavali kako u obavljanju svakodnevnih obaveza, tako i u donošenju bitnih odluka na privatnom i karijernom putu. Uz vrlo personalan pristup, prijateljski, a ujedno profesionalan razgovor uspeo sam da podelim sa Milicom mnoge detalje i stvari koje su me mučile. Već nakon prve dve nedelje korišćenja kapi, osetio sam razliku u svom unutrašnjem biću.

Počevši u kasnijem stadijumu tinejdžerskog doba, anksioznost je bila moj verni pratilac sve do pre godinu i po dana. Osećaj konstantnog analiziranja svake moguće situacije, nemirni snovi, nervozna creva, panična stanja bez realnog povoda često su me sputavali kako u obavljanju svakodnevnih obaveza, tako i u donošenju bitnih odluka na privatnom i karijernom putu. Verujem da ubrzan ritam i pritisak današnjice utiče na sve, pogotovo na nas mlade i studente, a ako se na to dodaju „čari“ anksioznosti dobija se definitivno jedna puna čaša emotivnog rasula i konfuzije.

Nedovoljno informisan i vodeći se logikom da je generalno na Balkanu i dalje tabu tema pričati o psihičkoj nestabilnosti pojedinca, prvo sam osećao sramotu uopšte da se obratim za neku vrstu profesionalne pomoći, a zatim i kada sam se na taj korak odlučio, uslovno rečeno pomoć na koju sam naišao je bila sve samo to ne. Pokušavao sam rešiti problem na svoju ruku, naravno to nije uspevalo, pogotovo ne na duže staze. Potom sam odlučio da sam definitivno ne mogu ispiti tu punu čašu, pa sam započeo istraživanje, šablonski, mozgom i formulom svakog milenijalca konsultovanjem najboljeg prijatelja, Gugla.

Tokom tog celodnevnog vrtenja internet stranica nailazim na sajt LEPO MI JE i tu započinje priča, zapravo tu započinje početak rešenja mojih problema. Nakon isčitavanja Milicine biografije,  pogledanog Jutjub videa u kojem je detaljno objašnjeno delovanje i kako se koriste prirodne Bahove kapi, bez razmišljanja zakazujem termin konsultacija sa Milicom. Uz vrlo personalan pristup, prijateljski, a ujedno profesionalan razgovor uspeo sam da podelim sa Milicom mnoge detalje i stvari koje su me mučile. Od detalja da ubrzano dišem u velikoj gužvi u autobusu ili na ulici, nesigurnosti kako nastaviti sa fakultetom i obavezama koje vise oko mene do vrlo intimnih poteškoća i prihvatanja samog sebe u celosti.

Jednom mesečno tokom nekoliko meseci, imali smo konsultacije, nakon kojih sam dobijao posebno pripremljenu kombinaciju Bahovih kapi u zavisnosti od tada trenutnih „smetnji“. Već nakon prve dve nedelje korišćenja kapi, osetio sam razliku u svom unutrašnjem biću, a nakon određenog vremena pojavila mi se motivacija da nastavim vrlo vredno i ambiciozno da radim na fakultetskim obavezama (sada sam na trećoj godini i mogu se pohvaliti da mi je prosek 9.8) i prihvatanju samog sebe, kao i načinima da ubedim anksioznost da nema više razloga da me prati i da je vreme da se rastanemo. Nije bilo lako ni za nju ni za mene, ali ovako je bolje, putevi su nam se razišli.

Poslednju kap koju sam popio, nakon celokupnog temeljnog procesa, shvatio sam da mi je zapravo Milica pomogla, pored toga da prihvatim sebe, da shvatim da ne treba tu punu čašu da ispijam, nego da pustim da se prelije i izbacim sve nepotrebno, svaku smetnju iz sebe. Nije svaka prelivena čaša loša stvar i ne ostaju posle svake fleke i mrlje, pogotovo ne posle Milicinih konsultacija i Bahovih kapi.

Marija Nikolić

POBEDILA SAM STRAH OD LETENJA

Moj strah od letenja bio je veći nego svemir! Bio je ključna reč! Veliki sam ljubitelj putovanja. I nikada ih ne odbijam, uprkos činjenici da sam se veći deo života strašno plašila letenja. Cela ova agonija je trajala do jednog ključnog dana, kada mi je Milica, rekla da mi Bahove kapi mogu pomoći da rešim ovaj problem zauvek. Do tada mi se činilo da se straha od letenja nikada neću osloboditi, ali mi je samo jedna doza kapi bila dovoljna da na naredno putovanje odem opuštena, bez ikakve tegobe i trunke straha.

Moj strah od letenja bio je veći nego svemir! Bio je ključna reč!

Veliki sam ljubitelj putovanja. I nikada ih ne odbijam, uprkos činjenici da sam se veći deo života strašno plašila letenja. Svi koji su putovali sa mnom mogli su da vide uživo traumu koju proživljavam. Po pravilu, dan pre samog puta sam rastrojena, razmišljam o letu 24 sata. Čim kročim na aerodrom, moja agonija počinje. Strah nadvladava celo telo, a pitanja se roje: Da li da ostustanem, da se vratim kući, da li će biti turbulencija…?

Teram se da predam kofer, da prođem pasošku kontrolu, rastežem minute da što više odložim trenutak poletanja. Strah u avionu, rapidno se povećava. Tokom leta ne govorim, čak iako me neko nešto pita. Sa ruku mi liju vodpadi znoja. Nervira me kada se neko smeje, govori, ustaje, šeta. Ne mogu da čitam, niti da gledam fotografije u novinama.

Cela ova agonija je trajala do jednog ključnog dana, kada mi je Milica, rekla da mi Bahove kapi mogu pomoći da rešim ovaj problem zauvek. Do tada mi se činilo da se straha od letenja nikada neću osloboditi, ali mi je samo jedna doza kapi bila dovoljna da na naredno putovanje odem opuštena, bez ikakve tegobe i trunke straha.

Odmah po sledanju sam je zvala da joj kažem da sam joj beskrajno zahvalna i da sam tražila mesto do prozora da bih uživala u pogledu. Prvi put u životu!