KAKO DA USPORIŠ KAD SE SVE PREBRZO DEŠAVA
Jedna draga dama mi je, nedavno, ispričala kako joj je čovek koga je slučajno srela, skrenuo pažnju, zašto se ne oseća dobro. Pokazala je pred njim snažnu nervozu i napetost i on je, zato, dao sledeći komentar. Pitao ju je – da li može da zamisli da se vozi onim brzim vozom koji ide nekoliko stotina kilometara na sat. I da li misli da, ako je u takvom vozu, koji juri tako brzo, može da vidi pored čega prolazi.
Želeo je da joj pokaže da je toliko jurila kroz život, od obaveze od obaveze, da je vremenom izgubila sposobnost da vidi lepotu života. I zato je postajala sve razdražljivija, nervoznija i konfuznija. Činilo joj se da brzo ide napred, a zapravo jedina istina je bila – da jeste jurila, ali da to i nije baš značio napredak. Jer sve što od života želimo i što bi sve što zovemo napretkom moglo da znači je – zato što želimo da se osećamo lepo i zadovoljno.
Radiš određeni posao, jer želiš da napreduješ, imaš novca, stičeš iskustvo. A sve to ti donosi – lep osećaj u tebi i oko tebe. Želiš određenog partnera i prijatelje – jer ti to donosi lep osećaj. Želiš dobro zdravlje, jer tada imaš lep osećaj u sebi. Krajnji razlog svemu što nas gura napred je – želja da možemo svakog trenutka sebi reći: LEPO MI JE.
Znam da ti sada zvoni pitanje u glavi – ali kako ne juriti 300 na sat. I kako usmeriti „svoj voz“ u pravom smeru, a da zadržiš taj lepi osećaj u sebi, ne samo na destinaciji, već na svakom koraku.
Kao što iznova ponavljam – svesnim negovanjem smirenosti. Ali nije poenta samo u smirenosti, već u onome što ti unutrašnji mir zaista donosi, a to je – mnogo veća jasnoća i svesnost i o sebi i o svetu oko tebe.
Jer, kada neguješ mir u sebi, to znači da – sve više filtriraš buku oko sebe. Informacije, stavovi, mogućnosti…su pristuni i biće prisutni i na dalje. Ali kada neguješ mir u sebi, činiš da sve te informacije ostanu izvan tebe, umesto da ih „gutaš“ i tako ostavljaš nemir u sebi.
A što više filtriraš buku koja dolazi spolja, sve je više tišine u tebi. I u toj tišini – sve jasnije vidiš – šta je to što ti stvara radost, koji delovi tebe su lepi i koji ti donose zadovoljstvo, a šta je to i koji su delovi tebe, koje bi trebalo da promeniš, pravaziđeš ili ih se oslobodiš.
Tek tada, svesno, znaš, u šta treba da usmeriš pažnju. Bilo da je to – negovanje onoga što je dobro i što može biti još bolje ili je ono što bi trebalo popraviti i prevazići. Tada ne trošiš energiju uzalud, ne okrećeš se na 100 strana, već se fokusiraš na prioritete.
Kada se ovako fokusiraš na prioritete, onda uživaš na svakom koraku, jer znaš gde ideš i zašto si na tom putu. Tada je svaki korak puta dragocen, jer znaš da kroz njega rasteš. To je, onda, pravi rast i napredak.
I dodatno, negujući dalje mir – pažnju usmeravaš ka prioritetima iz mirnog, umesto i nemirnog stanja. A iz mira se donose mirne odluke, neguju mirni odnosi i dolazi zadovoljstvo rezultatima. Dolazi osećaj: LEPO MI JE na svakom koraku. Taj dobar osećaj svakodnevno vežbamo u okviru mog programa LEPO MI JE MEDITACIJA, koji ti pruža dnevnu dozu mira, a dnevna duza mira dnevnu dozu lepog.