U NAMA ŽIVI SREĆA KOJA NIGDE NE ODLAZI
Divno je ovih dana šetati gradom. Proleće se probudilo, poklonilo nam lepo vreme i ako obratite pažnju, možete na ulici videti da su ljudi nasmejani, obučeni u vesele boje, dignute glave. Zaista, kao da su se sve brige izbrisale u jednom danu ili ih je sunce zasenilo svojim sjajem.
To me je podsetilo na činjenicu koliko zapravo u nama živi sreća, koja nikada nigde ne odlazi, samo nemamo uvek dovoljno sunca u sebi koje bi je obasjalo i prikazalo u punom sjaju. Svi ovi ljudi koji se raduju proleću i idu ulicom nasmešenog izrazala lica, nisu bezbrižni u svojim mislima. Oni tako hodajući sigurno idu i završavaju svoje obaveze, brinu svoje brige, ali istovremeno u jednom običnom danu, u malo sunca, nalaze povod za radost.
Iako je sunce spolja, van nas samih, ta sreća koju osećamo u trenutku živi u nama. Ona se prepoznaje sa suncem koje je izašlo i podseća nas da je tu, da je ne zatrpavamo i ne krijemo u mraku tmurnih misli i osećanja.
Zato, zadržite osmeh na licu i pročitajte kako postepeno i srpljivo možemo postići da nam sreća u nama samima bude uvek vidljiva, kako da razumemo kakva je ta sreća zapravo i kako da joj povratimo sjaj, kada se sakrije.
Da počnemo od misli
Mi smo svi svestni da imamo misli i da one mogu biti različite – pozitivne, negativne, intezivne, nametljive…Često nas ponesu negativne misli, često težimo i da mislimo pozitivno. Dakle, od naše volje zavisi kako ćemo misliti.
Kada mislite nešto loše, to vas opterećuje sve više i više, sigurno ćete primetiti da ta negativna „stvar“ nikako ne izlazi iz vašeg života. Zašto? Zato što su vaše misli talasi određene frekvencije i time, poput magneta, privlačite sve što je na istoj frenkvenciji – nepovoljne okolnosti, nepoželjne ljude, situacije…
Probajte da odaberete drugačiju perspektivu, da stvar posmatrate iz perspektive „šta ako DA“, umesto „šta ako NE“. Neće se promena dogoditi u sekundi, ali ako ste uporni u praktikovanju ove vežbe, ako prihvatite da sreća živi u vama samima i ne dolazi spolja, primetićete vremenom kako se kvalitet vašeg života menja na bolje. Za ovo vam je potrebna samo volja, tako da posmatranje iz bolje perspektive možete započeti odmah.
Osećanja su od presudne važnosti
Ako imate volje da promenite fokus svojih misli i da uvek kada pomislite nešto loše, probate da nađete lepšu perspektivu, primetićete da ste u tome sve bolji ali da ima trenutaka kada nije dovoljno samo promeniti misli. U glavi hoćete da promenite fokus i posmatrate stvari sa pozitivne strane, ali u sebi duboko imate osećaj uznemirenosti, tuge, straha ili sličnih osećanja.
To je zato je naš mozak jedna celina, koja se sastoji iz leve i desne hemisfere. Leva hemisfera je zadužena za jezičke, misaone i logičke procese u nama, dok je desna sedište naših emocija i instikata. Zato mozak ne može raditi polovično. Otuda ako radimo na našim mislima, moramo raditi i na svojim emocijama. A za to su nam, takođe, potrebni volja i stpljenje. Emocije su te koje nam pomažu da donesemo odluke i promenimo uverenje. Samo mislima, nismo sposobni da tako nešto učinimo, jer naprosto naš mozak mora da radi kao jedna celina.
Dva ključne stvari kojima ćete uticati na promenu svojih uverenja i emocija su: nemojte ništa shvatati lično – jer vi jednu stvar možete posmatrati na jedan način, a svaka druga osoba na svoj način. Ali to je samo naša, odnosno stvar druge osobe. Tako da nema potrebe da se nervirate ili loše osećate ukoliko neko misli ili radi nešto što se vama ne dopada. To nije deo vas, već te osobe, stoga nema potrebe opterećivati se. Drugo, nemojte donositi zaključke unapred – upravo zato što svako ima svoju perspektivu i nikada ne možete znati zašto se neko ponaša na određeni način, jer ne možete znati šta je u tuđoj glavi ili srcu. Zato, ne treba time da se opterećujete.
Ako razmilite o ove dve činjenice i potrudite se da ih primenjujete, vremenom ćete uočiti da se kvalitet vaših emocija značajno menja.
Sve je lakše, kada smo ga svesni
Dakle, na promenu misli i osećanja možemo uticati svojom voljom. Ali ne možemo uopšte započeti promenu i jednih i drugih ako ih nismo svesni. Ne govorim o osnovnom razumevanju da imamo neke misli i neka osećanja, već o svesti o konkrentim mislima i osećanjima (kakva su, zašto ih imamo, kako ih možemo opisati).
Da bismo mogli da uočavamo kako mislimo i kako se osećamo, neophodno je da se umirimo, da se utišamo i pustimo da se procesi u našem telu, na fiziološkom i energetskom nivou odvijaju spontano. Tek tada ćemo dozvoliti sebi da vidimo kakve su nam misli – da li haotično tutnje i ne možemo da ih zaustavimo ili su skladne i bezbrižne, da li osećamo radost ili tugu. Tek tada možemo raći da smo svesni svojih misli i osećanja i odrediti da li želimo mislima da menjamo fokus i osećanjima kvalitet.
Višu svest o tome ćemo postići ukoliko meditiramo. Ukoliko svakog dana dozvolimo sebi da se umirimo, utišamo i, za početak, samo posmatramo svoje misli i osećanja. Vremenom, iz svesti će nam doći i informacije kako dalje da radimo na unapređenju kvaliteta svog života.
I tu se opet vraćamo na sunce, s početka ove priče. Rodili smo se sa srećom u sebi, zato nema potrebe da je zatrpavamo u mraku. To ne znači da treba da budemo super raspoloženi svakog dana, da budemo ekstremno euforični i postižemo fantastične rezultate, jer ni sunce ne greje sve vreme. Dovoljno je da negujemo mir sa sobom, odnosno sklad svojih misli, osećanja i svesti i unutrašnja sreća će nas svakodnevno obradovati svojim prisustvom.