PRIČA IZ MOG ISKUSTVA: ZAŠTO MEDITACIJA I ZAŠTO UČITELJ MEDITACIJE

Gotovo svakog dana me neko pita – kako to učiš ljude da meditiraju? Šta tačno radiš? Kako osećaš energiju drugih ljudi? Potpuno razumem da se bavim nečim što nije baš uobičajeno, ali moram reći da je moj osećaj divan, baš je u skladu sa onim što sam ja i isto može postići svako, ako poželi i ako je dovoljno uporan.

Ovo je priča iz mog ličnog iskustva, kao nekoga ko meditira već godinama svakog dana i nekoga ko meditaciji uči druge ljude. Zato ću se meditacijom baviti iz ugla meditanta i iz ugla učitelja i pokušati da vam opišem šta znači jedno i drugo i zašto je njihov odnos važan.

Zašto meditirati?

Pomislite samo na bilo šta čime se u životu bavite i što volite da radite. Ma šta to bilo, sigurno mu:

  • posvećujete pažnju
  • trudite se da u to uložite najbolji deo sebe
  • strpljivi ste i uporni
  • iako se desi da pogrešite ili nemate dobar rezultat, nastavljate dalje, trudeći se da rezumete i naučite nešto iz toga.

Primenite ovo na bilo koji segment svog života do koga vam je stalo i shvatićete da primenjujete sličan sled koraka.

Tako je i kod meditiranja. Ako meditaciju shvatite kao svakodnevni susret sa sobom, onda vam neće biti teško da prihvatite da: sebi (svojim mislima i osećanjima i svesti) posvećujete pažnju svaki dan, da se trudite da uočite i upoznate najbolji deo sebe, da ste na tom putu stprljivi i uporni, da ćete nastaviti iako dođe do prepreka i pada samopouzdanja.

Ovo je jedini način da bilo šta naučimo, pa i da upoznamo sebe, odnosno naučimo nešto o sebi. Tačnije, da naučimo sve o sebi. I sama sam se mučila. Moj učitelj mi je na početku puta rekao – ovo što sada znaš o sebi (a ja sam misliala da znam baš mnogo) je samo 3% od onoga što možeš da saznaš. Tada sam se čudila, a onda sam shvatila da je zaista tako. I na ovom putu sam upoznala sebe i koja mi se mnogo dopada i onu verziju koja mi se ni malo ne dopada. Ovu drugu nisam želela da prihvatim, odbacivala sam informaciju koja je dolazila iz svesti, ne verujući da je to istina. Kada bih imala loše dane ili bih se prehladila, sumnjala bih u meditaciju i ono što mi ona donosi. Postavljala bih sebi pitanja: ako sve radim kako treba, ako meditiram svaki dan, odakle sad ova prehlada i nervoza, čemu sve. I to su potpuno normalna pitanja – jer zamislite da imate baštu, punu prelepog cveća i zelene trave i da je to vaš život kada se rodite i kada ste beba. A onda padne kiša i celu tu lepotu pokvari. Ne uništi je potpuno, ali neko cveće propadne, nije više lepo, travu natopi blato. I vi počnete polako da je čistite, korak po korak, pa kiša opet padne, pa vi se opet trudite. I znate da vaša bašta ponovo može da bude onako divna i zato težite da joj vratite taj sjaj. Kiša o kojoj pričam su naše negativne misli, emocije, uverenja koja taložimo celog života. Kada odlučimo da se umirimo, da meditiramo (da sredimo baštu), potrebno je vreme – ne ide nam lako, ali znamo da možemo. To je predivan put koji nam meditiranje donosi.

Zašto učitelj?

Svako ko odluči da meditira, to može raditi samostalno i sigurno će imati rezultate. Meni, ali i mnogim ljudima koje poznajem i sa kojima radim, međutim, puno znači učitelj – osoba čija je svest na još višem nivou, koja nam neće reći šta da radimo, jer je to naš put, ali koja će nas usmeriti i otvoriti nam vrata koja možda sami ne vidimo u datom trenutku.

Da se vratim na početak – kada me ljudi pitaju kako osećam energiju drugih ljudi, suština je u tome da sam potpuno mirna, da sam toliko mirna da ja u tom odnosu nisam bitna, već osoba koju učim meditaciji. Meditiranjem sam postigla taj rezultat i to može svako, ne radi se o nekom čudu prirode. Jednostavno, moj ego, moje ja, u tom procesu ne postoji, nije važno. Važno je da osetim drugu osobu, kako bih mogla da je usmerim da sama dalje istražuje svoje potencijale. Naravno, konrektne meditacije su deo prakse koju učitelj, takođe, daje, kao znanje svakog svom učeniku meditantu.

I veoma je važno da se učenik ne mora vezivati za svog učitelja, u smislu da njegov razvoj zavisi samo od njega. Iskreno mislim da to govore ljudi koji i ne znaju puno o meditaciji. Svima nam je ponekad potrebna podrška, usmerenje, savet i konkretno učenje, ali ne i zavisnost od drugoga. Ta razlika je veoma važna u odnosu učitelj-učenik.

I da budem iskrena, u svom razvoju mi je jedna od težih prepreka bila da shvatim i prihvatim da ja ovo mogu, da zaista mogu pomoći ljudima. Ali kad sam to učinila, obuzelo me je blaženstvo koje je teško rečima opisati. Nema veće sreće za čoveka (pa i učitelja) kad vidi da je pomogao drugoj osobi da se oseća divno, odnosno kada je podstakao drugu osobu da u sebi pronađe istinsku sreću koja ne zavisi od spoljnih uticaja.

Ovo su samo neki od razloga zašto je meditacija tako divan proces koji utiče na naše zdravlje, dobar odnos sa sobom i sa drugima, regulaciju stresa i još mnogo lepih tema.