OSLOBODI SE UTICAJA TUĐIH MIŠLJENJA I KOMENTARA
Svima nam se ponekad dešava da mišljenje ili komentar druge osobe izazove čitavu buru u nama. Toliko snažnu da ne možemo da se oslobodimo lošeg osećaja danima. I onda sebe ubeđujemo da nas nije briga za to ili iznova obrađujemo tu temu, kao da nas je u sebi zarobila i ne pušta da izađemo i nastavimo svojim putem.
Sve dok pokušavamo da ignorišemo činjenicu da nas je tuđi komentar na bilo koji način uznemirio, nećemo ga se osloboditi. Samo ćemo ga zatrpati negde duboko u sebi i njegov uticaj će biti sve veći kada nam se ponovo budu događale slične situacije. A događaće se, jer smo svi ljudi, jer svi međusobno komuniciramo i svi imamo pravo na svoj stav.
Da bismo se, međutim, oslobodili ove napasti, korisno je da je pogledamo iz sasvim drugačije perspektive.
Uobičajeni model ponašanja, obično, izgleda ovako: čujemo komentar koji nam se ne dopada, reagujemo burno ili ga zadržimo u sebi, zatim nastavimo da se nerviramo i svađamo ili sebe kinjimo iznutra i kad se situacija malo stiša, računamo da će vreme sve izbrisati. Šta nam zapravo tada unese toliku nelagodu? Ništa drugo, nego neslaganje sa mišljenjem druge osobe. Pitamo se „kako samo može da kaže tako nešto“ ili preispitujemo svoju vrednost kroz komentar drugoga. A suština je da su mišljenje ili reči druge osobe samo njegove. Te reči i komentari pripadaju drugom. Nisu naše. I svako ima pravo da misli i govori šta mu je volja. Ako sumnjate, samo se setite da i sami ponekad date komentar na račun drugoga. Onako ležerno izađe iz vas, a da i ne trepnete. Dakle, ako imamo pravo na to mi sami, imaju i drugi ljudi.
Ovo je prvi korak koji nam pomaže da komentare drugih ljudi ne doživljavamo lično i da sebe ne vrednujemo kroz njih. Ipak, drugi korak je ključan. Ako znamo da reči ili mišljenje priparadaju osobi koja ih izgovara, onda je lako razumeti da te reči opisuju upavo tu osobu, a ne nas ili nekoga kome upućuje te reči. Ja danas mogu biti jako nervozna jer se plašim da li ću na poslu nešto dobro uraditi. Ustajem u strahu, spremam se za posao pod tenzijom, idem do posla sa istim teretom. Na tom putu mi pobegne autobus ispred nosa, prospem kafu po sebi. I onda u kancelariju uđe koleginica koja mi poželi dobro jutro i radosno me pita da li mi se sviđaju njene nove cipele. A ja bezizražajnog izraza lica, suvo odgovorim: „nisu loše“. Zasmilite takvu scenu! Ona može pomisliti: da sam zlonamerna, da su joj cipele zaista ružne, da je bacila pare na nešto što ne valja. Čitava priča se može isplesti, a sve je izazvao samo moj strah i nervoza nastala zbog njega.
Kao što vidite, nikada ne znamo zašto neka osoba kaže ili uradi nešto na određen način. Ako pokušamo, umesto lično, da tuđe komentare shvatimo kao stvar njihove slabosti ili trenutnog raposloženja, to će nam pomoći da komentari drugih nemaju nikakav uticaj na nas. Takođe, na ovaj način, prihvatamo činjenicu da drugi ljudi imaju svoje slabosti kao i mi sami i da burna reakcija ili loš komentar znači da ima još prostora da rade na sebi i unaprede svoje kvalitete. Da to nema nikakve veze sa nama i da nema razloga da sebe vrednujemo kroz odraz tuđe slabosti. Tada prosto poželimo da zagrlimo tu osobu, da joj pružimo podršku. Time oplemenjujemo i sebe i svoje razumevanje drugih ljudi.
Neće ovo uvek biti jednostavno. Ima i ljudi čije su reči oštre i bodu dikretno u srce. Ali možeš vežbati i vežbati i na kraju ćeš osetiti dobar osećaj u sebi. Probaj i seti se, uvek iznova: svako ima pravo na svoje mišljenje, svačije mišljeje pripada njemu samom i odraz je njegove snage i slabosti, a ne tvoje.