TRAŽITI POMOĆ JE SNAGA, A NE SLABOST
Da li se i tebi, ponekad, događa, da osećaš da ti je potrebna pomoć? Da nemaš odgovore na pitanja koja te muče, ne vidiš rešenje i ne znaš kako da izgađeš iz lavirnta trenutnih slabosti? Ali te je u isto vreme sramota da pitaš za pomoć, jer ne znaš kako će drugi reagovati? Ili pak, prekorevaš sebe i pitaš se kako je moguće da ne možeš to samostalno da rešiš?
Sa istom dilemom se suočava i jedan broj mojih klijeneta. Prvo što navedu, kada dođu prvi put kod mene je – da ne mogu da veruju da su dotle došli da svoje probleme ne mogu SAMI da reše, već da su morali da dođu i potraže savet. Vidim stid na njihovom licu i grč u njihovom glasu.
Zbog svih vas koji se tako osećate, pišem ovaj tekst. I zato odmah na početku, naglašavam: POTRAŽITI POMOĆ JE SNAGA, A NE SLABOST!
Ako se ne osećaš dobro i nemaš odgovore na pitanja koja su pred tobom, to je siguran znak da ti je pomoć potrebna. I kada je zatražiš pokazuješ snagu, a ne slabobost. Zato što tražeći pomoć, jasno pokazuješ da želiš da izađeš iz problema i živiš život kako ti dolikuje. Takođe, i još važnije, pokazuješ da prihvataš sebe, sa svojim snagama i slabostima. Pokazuješ da si ljudsko biće, kao i svako drugo. Jer svi imamo svoje dobre i loše momente. Svi imamo slabosti i vrline. To je najprirodnija stvar na svetu. Vrhunac ljubavi prema sebi je da prihvatimo sebe u celini. Kao što je i ljubav prema drugima, da ih prihvatimo baš takve kakvi jesu.
Ako ti se pokvari slavina u kupatilu ili automobil, pozvaćeš mastora ili otići kod mehaničara, zar ne?! To ćeš uraditi zato ne znaš da popraviš ni slavinu, ni auto. Nemaš znanje, koje neko drugi ima. Zašto je onda sramota tražiti za sebe, za svoje unutrašnje stanje, pomoć od nekoga ko ima više znanja o tome. Stručna osoba ti pokaže drugu perspektivu, vidi jasnije tvoj problem, pruža ti znanje, pomoć i podršku. Sve dok osećaš da ti je to potrebno – da ti je vidik jasniji, da je samopouzdanje veće i da „držiš konce u svojim rukama“.
Ne tražiti pomoć je slabost! Zato što time, prvo, pokazuješ da ne prihvataš onaj slabiji deo sebe. Dakle, negiraš jedan važan deo sebe. Drugo, pokazuješ da se plašiš kako ćeš izgledati pred drugima, da li ćeš izgledati preslabo, da li će te sažaljevati. I ponovo, ne prihvataš sebe. Pokušavaš, veštački, da stvoriš sliku koja nije istinita, pred sobom, ne samo pred drugima. To je slabost, to nije snaga.
Zato ne plaši se da potražiš pomoć. Time neguješ ljubav prema sebi. A kada neguješ ovaj oblik ljubavi, imaš više ljubavi i za sve oko sebe. Čak i ako se osećaš usamljeno, u ovom trenutku, samo se malo osvrni. U tvom okruženju ima puno onih koji se osećaju slično kao ti, ali i puno onih koji ti mogu pomoći. Jer da je prirodno da budemo sami, ovaj svet ne bi bio ispunjen tolikim brojem ljudi.
I ja sama volim, ponekad, da potražim savet i pomoć. Bude mi lakše i kada se isplačem drugarici na ramenu. Zato što je lepše kad sa nekim podeliš. Jer tada shvatiš da svi imamo slične dileme i da svi imamo lepše i manje lepe periode.
I nemoj više nikad da kažeš „sama ću/sam ću“, molim te.