VREME JE DA SE OSEĆAŠ BOLJE
Razgovarala sam pre nekoliko nedelja sa jednom divnom damom. U ranim četrdesetim je. Ženstvena je i nežna. Mama dve devojčice. Ali ima tužne oči. Povijena ramena. Govori tiho. Usporena je i bezvoljna.
Požalila mi se na svoje stanje. Kaže, hoće da se oseća bolje, ali joj život ne dozvoljava. Obaveze, deca, stari roditelji, neodgovoran muž. Predložila sam joj da se priseti šta je uvek čini srećnom, koje je to makar malo zadovoljstvo koje svakodnevno može ulepšati njen dan. Rekla sam, da bi bilo korisno, da se seti toga svaki put kada oseti nelagodu i nezadovoljstvo.
Srela sam je juče ponovo. Kaže, ne može da se seti šta je čini srećnom. Jednostavno, ne može da se seti.
Time je i sebi dala odgovor, zašto nije zadovoljna svojom svakodnevicom. Zato što je fokusirana samo na ono što joj čini da se ne oseća dobro, a nikada nije fokusirana na bilo šta što bi je obradovalo.
Ako se možda prepoznaješ u njenoj priči, zaista je važno da u sebi pronađeš iskru radosti. Sa tom iskrom se svi rađamo, njena kuća je uvek u nama. Čini nam se da nije tako, jer smo skloni da je zatrpamo u moru obaveza, odgovornosti, loših odnosa, neraspoloženja.
Možemo je pronaći u malim zadovoljstvima. Evo samo nekih od njih.
Ja volim da popijem jutarnju kafu u miru i tišini. Kako bih u tome uspela, svaki dan ustanem pola sata pre svih i dan mi počne lepo.
Volim da šetam, ali nemam uvek vremena. Tako odaberem da odem na pijacu koja se nalazi dalje od moje kuće ili idem daljem putem tamo gde bi trebalo da stignem.
Volim da čitam. Zato, daberem da legnem uveče pola sata kasnije, ali da pročitam koju stranicu knjige više.
I tako, možeš sam/a izabrati šta god to bilo. Dovoljno je da uložiš samo malo volje (da ustaneš ranije, legneš kasnije, prošetaš više), ali to ulaganje će ti doneti mnogo više zadovoljstva, lepši dan. A kada se osećaš bolje, sve drugo krene u tom smeru i tada ti je lakše da i druge priroritete bolje posložiš.