PO JUTRU SE DAN POZNAJE
Zvoni mi u ušima izjava jedne komšinice koja mi je, gotovo ponosno, rekla kako svaki svoj dan započinje isto, već godinama – ustane, popije lek, sačeka sat vremena i onda dan može da joj počne. Sve bi bilo u redu, da ispod prvog ponositog sloja njenih reči nije izvirala ironija, gotovo tuga. A baš je insistirala na toj izjavi, kao da je rekla nešto veoma važno. I jeste. Samo to nije značilo: Pijem lek jer želim da budem ZDRAVA! Već: Pijem lek jer sam BOLESNA!
Hvala joj jer me je podstakla na ovu temu. Zaista, kako nam počne dan, takav će nam dan i biti. Ako je prvo što ujutru uradimo – uzimanje leka, onda kao da iz nas vrišti: bolesna sam, moram da pijem lek. Sasvim je normalno ukoliko je potrebno popiti lek ujutru, tada ga i uzeti, ali ima mnogo načina da ulepšamo sebi jutro i pre uzimanja tog leka. Dovoljno je da se protegnemo, nasmešimo sebi u ogledalu, samo pomislimo kako će ovo biti još jedan lep dan u kome ćemo se osećati zdravije. Ako nas zdravlje ne služi, možemo osvestiti i zahvalnost što postoji lek koji nam pomaže da nam bude bolje.
Ma u kakvom se trenutku sada nalazili, suština je da pažnju usmerimo na ono što želimo, a ne na ono što nas muči. Praktično to bi zvučalo ovako: Pijem lek da bih bila zdrava, umesto Pijem lek jer sam bolesna. Razlika je ogromna! U prvom slučaju nam je pažnja na zdravlju, a u drugom na bolesti. Dakle, sami biramo šta ćemo sebi posaditi za sutra. Ako hoćemo da odgajimo lep cvet, onda prvo moramo da ga posadimo, da ga negujemo i da mu se radujemo. Ako ništa od toga ne radimo, neće biti ni cveta.
No, nije mi namera da se vežem samo za priču o bolesti ili zdravlju, već da skrenem pažnju na značaj svakodnevnih jutarnjih aktivnosti koje obavljamo odmah po ustajanju. Da budemo iskreni, većina nas ustane ujutru nervozna, jer čim otvorimo oči, shvatimo da nas čekaju brojne obaveze, a lepše je ostati u krevetu. Ili su nas mala deca budila celu noć, a nama se sada sprava, a posao zove, a deci bi trebalo spremiti doručak i tako svaki dan. Da, istina je, svaki dan sa sobom donosi nove aktivnosti, obaveze, raspoloženja i neraspoloženja. Ali, zar možemo očekivati da dan započet nervozom bude jedan lep i harmoničan dan?! Gotovo je nemoguće.
Zvuči možda nelogično – kako kad znamo da su obaveze tu i da ih se ne možemo osloboditi, da negujemo mirno jutro i lagan ritam dana. Zvuči i nemoguće. Ali je moguće! Zato što je ritam dana takav kakav je, gde kod da smo, u kakvim god okolnostima da živimo, uvek ćemo imati neke obaveze i nešto što nas raduje i ono drugo što nam ne prija. Dakle, to ne možemo promeniti. Ali možemo promeniti svoj odnos prema dnevnim okolnostima. I upravo će kratka jutarnja rutina u tome mnogo pomoći.
Probajte ovo da radite samo tokom jedne nedelje i obratite pažnju kako će vaši dani izgledati. Pre nego što počnete, možete uzeti jedan list papira, podeliti ga na sedam delova i svakog dana u po jedan deo upisivati kako je taj dan izgledao. Najbolje je da to radite predveče. A potrebno je da uradite sledeće: čim otvorite oči, poželite sebi jedan lep dan i probajte da ustanete pre svih (ako ne živite sami). Nakon umivanja, sedite mirno, zatvorite oči i samo obratite pažnju na svoje disanje. Posmatrajte sebe iznutra. Počnite od temena glave, na dole, sve do nožnih prstiju. Ne morate ništa posebno raditi, samo se jednostavno primirite i budite sa sobom. To je sva poenta. Tako se vraćamo sebi, dozvoljavamo sebi da nam jutro počne mirno, umesto uznemirujuće. Dopuštamo sebi dan koji sadrži obaveze, ali koje obavljamo smireno, umesto nervozno. Poklanjamo sebi mir i usmeravamo pažnju na uspešno proveden dan, umesto da prvo pomislimo da obaveze, nestprljenje, sve dok nas nemir potpuno obuzme i zavlada našim danom. To niko ne želi. Zato je ova vežba vredna pokušaja i istrajavanja. Sve je stvar vežbe. A vežbu jedino sami možemo uraditi.
Isto važi i ako volimo da spavamo, posebno onih jutara kada za to imamo i vremena. To je sasvim u redu. Jer smo tada svesni da spavamo duže da bismo se odmorili. Tada se ne probidimo ispavani, ali ljuti na sebe što smo izgubli pola dana na odmor, a mogli smo da uradimo sve te druge stvari. Dakle, samo polako. Sva suština je u usmeravanju pažnje na ono što želimo, od ranog jutra. Dovoljno je pet minuta.