4 ČINJENICE O PRAVOJ SREĆI
Svaki čovek u svom životu nastoji da bude srećan. Ono gde se većina saplete na ovom putu je – potraga za srećom u spoljnim okolnostima. Naravno da spolja ima puno toga što nas čini radosnim – dobra zarada, drugi ljudi, posao, automobil i mnogo čega još. I potpuno je u redu da težimo da sve to imamo. Ali, šta bi se sa nama desilo da sve to u jednom trenutku nestane? Da li bismo bili tužni, očajni, nesrećni?
Verovatno će većina na ovo pitanje odgovoriti potvrdno. No, veoma je važno da razumemo, da je u redu da imamo ciljeve i da težimo lagodnijem i kvalitetnijem životu spolja, ali razliku pravi kada prihvatimo i neuspeh, kada istinski možemo da kažemo: „u redu je ako ostvarim cilj, ali i ako ga ne ostvarim, opet je u redu“. To je zato što naša sreća živi u nama samima i što naš identitet nije ono što postajemo titulama, već što jesmo kao ljudsko biće. Evo tri razloga, zbog kojih će se mnogi odlučiti da sreću potraže u sebi.
Sreća je u nama, ona nije van nas – sve baš sve što je oko nas i čemu u životu težimo, može nestati iz našeg života u samo jednom trenutku. Ali uvek ostajemo sami sa sobom. I novac i posao i dom i drugi ljudi…mogu nestati, ali uvek ostajemo sami sa sobom. Zato je važno da sa sobom imamo dobar odnos, a onda će se i spoljne okolnosti i ljudi uskladiti sa svim oko nas. Proces nikada nije obrnut.
Važno je da se umirimo – ako želimo da naučimo kako da iskusimo istinsku unutrašnju sreću, koja je trajna, važno je da se umirimo. Ako smo iskreni, neće nam biti teško da ovo shvatimo i prihvatimo. Nema ni jedne stvari koju možemo naučiti ili lepo sagledati u životu, a da joj se nismo posvetili. Naš život oblikuje ono na čemu je naša pažnja. Ako radimo pet stvari u isto vreme, ni jednoj nismo posvećeni, nismo mirni i ni jednu nećemo uraditi kako treba. Ako se nečemu zaista posvetimo, to će dati dobar rezultat. Zato je važno da vežbamo da se umirimo, sada i ovde, kako bismo stvorili osnovu da budemo srećni.
Važno je da posmatramo i postepeno stičemo znanje o sebi – sve što u životu želimo da naučimo, neophodno je da se tome posvetimo, da posmatramo činjenice, da ih upoznajemo i dalje učimo o tome. Osvešćivanje unutrašnje sreće, podrazumeva da na isti način postepeno upoznajemo sebe. Da se umirmo i posmatramo svoje misli i emocije, usmeravamo pažnju ka njima, kako bismo znali na čemu bi trebalo da radimo, šta bi trebalo da odbacimo, šta da unapredimo i slično. Sve je u nama i stprljivo čeka svoj red.
Stpljenje je presudno za sve što je dobro u našem životu – veoma važna osobina svakog čoveka je stpljenje. Ništa što je u životu dobro ne dolazi odmah, za sve je potrebno strpljenje. Tako je i sa upoznavanje sebe. Često smo skloni da zaboravimo koliko smo u sebe uneli negativnog razmišljanja, tuge, nervoze…a hteli bismo da sve to nestane odmah. To nije moguće. Priroda je tako udesila. Spavamo noću da bismo skupili snagu za dnevne aktivnosti. Hladno nam je zimi, ali se grejemo leti, kiša pada da bi nahranila suvu zemlju da bi biljke mogle da rastu. Zašto bi se čovek razlikovao? Ne mora uvek biti jednostavno, ali stpljenje je, takođe, vrlina koja se uči.