ŠTA RADITI, KAD DAN KRENE NAOPAKO
Ako neko ili nešto danas proba da ti pokvari dan, ti odmah učini nešto čime ćeš sebi ulepšati dan. Odmah! Pritom je korisno da veličina lepog koje ćeš učiniti sebi bude proporcionalna veličini pokušaja ružnog da ti ušeta u dan.
Evo, meni se upravo desilo jutros. Napolju pada kiša, a ja jednostavno ne volim kišu. I iz nosa mi lije kiša, a prehlada je jednostavno dosadna. I, scenario broj jedan bi mogao biti – da legnem u krevet, pokrijem se preko glave, popijem šaku lekova i mrzovoljno čekam da prehlada prođe, a sunce izađe.
Ali, na sreću, ima i scenario broj dva. Prvo, jedna divna dama mi je poslala „sunčani pozdrav iako sunca nema“, u mejlu koji mi je jutros stigao. Dakle, ko hoće sunce, taj ga i dobije, ma u kom obliku :). A drugo, zapitala sam se, ako me sve ovo malo nervira, šta bi me baš obradovalo, šta me uvek urgentno obraduje. Za mene je to knjiga, nova knjiga, čitanje. Dalji redosled radnji je bio jednostavan: ustala sam, fino se toplo obukla, sredila frizuru, našminkala se i izašla do prve knjižare da kupim knjigu. Da, da! Na kišu koju ne volim, u knjižaru koju volim. I tako, sada mi je lepo. Odvija se dalje scenario broj dva: i napolju i iz mog nosa i dalje lije kiša, ali umesto da mrzovoljno lenčarim pod ćebetom, izabrala sam da radoznalo istražujem novu knjigu, takođe pod ćebetom, uz zdrav sok pun vitamina. I tako ovaj dan ima sasvim drugačiji smisao.
Stvarno nije bilo teško. Može biti mnogo razloga protiv, ali je važno da pronađeš onaj koje je tvoje „za“. I kada to ponavljaš iznova, svakog dana, ova promena fokusa sa ružnog na lepo, postaje automatska radnja, rutina o kojoj više ni ne promišljaš previše, već je jednostavno izvedeš. Na svaki pokušaj da ti neko ili nešto pokvari dan, uzvrati nečim čime ćeš sebi ulepšati dan.
I da završim u vedrom duhu. Ulazim u stan iz knjižare, a radoznala komšinica me pita – gde sam to bila. A ja kratko odgovorih: „U apoteci“.