NEGUJ RADOST ŽIVOTA
Zanimljivo mi je da posmatram kako ljudi gledaju na životno zadovoljstvo. Kad pričaš o tome, svi bi, naravno, da žive srećnim životom. Ali kad malo zađeš u dubinu razgovora, shvatiš da mnogi zadovoljstvo i radost traže negde daleko, vide ga kao cilj do koga bi tek trebalo dosegnuti. Sa druge strane, kad razgovaram sa ljudima koji su već veoma uspešni, ne samo poslovno, već i životno, vidim sasvim drugu stvar – oni uživaju u svakom trenutku. Njihov uspeh nije bio potreba, već sled malih, pa sve većih zadovoljstava.
Prošlog vikenda mi je u gostima bila Marie Diamond. Dama koja je jedan od najvećih lidera transformacija na svetu. Ona je poznata kao stručnjak za Feng Shui, kao jedan od aktera knjige i filma „Tajna“ i kao žena koja je sebe iscelila sa 15 godina, kada su lekari od nje odustali. Biografija joj zvuči impozantno, zaista. Kad kažeš da neko savetuje već veoma uspešne ljude, multimilionere, holivudske zvezde, onda vredi čuti šta takva osoba ima da kaže. Zadovoljstvo mi je bilo što je održala svoj seminar Feng Shui osnove u Beogradu. Ali mnogo veću radost mi je donelo njeno prisustvo. Poznajemo se već neko vreme i svaki put imam isti osećaj sreće. Ona je jedno radosno biće, koje uživa u malim zadovoljstvima koje donosi svaki dan. Recimo, ne propušta da pozdravi i zagrli i toplo porazgovara sa svakim učesnikom seminara. Uvek primeti i obraduje se kad vidi nešto lepo i podeli to sa drugima. Stajaće radije blizu ljudima kojima drži seminar, nego udaljeno od njih, na uzvišenoj bini. Kad vidiš takvu osobu, prvo uočiš radost i ljubav, pa onda njen uspeh i sve što iza njega stoji. Skeptici će sad reći, pa naravno, kad joj je sve potaman. Ali baš nije tako. Do uspeha se stiže vrednim radom koju postaje lakše kad na njega gledaš kao uživanje u životu, umesto kao na mučenje.
Sve dok pokušavamo da dosegnemo, umesto da sada i ovde živimo zadovoljstvo, nećemo daleko dogurati. To je isto kao da imamo automobil i hoćemo njime da otputujemo bilo gde, a nemamo gorivo. Gorivo koje nas pokreće su upravo pozitivina osećanja, razumevanje života kao avanture, u kojoj svaki korak ne mora biti veliki i savršen, ali može biti sladak i nesavršen. Uopšte nije stvar u bežanju od teskoba, prepreka i povremenih briga, već i u njihovom prihvatanju. Ako svaki problem shvatiš kao izazov i radoznalo kreneš da tražiš njegovo rešenje, on postaje znanje iz koga nešto novo učiš, umesto kamena o koji se saplićeš i koji ti ne da da ideš dalje.
Jutarnji sastanak sa sobom
Ja, recimo, svaki dan, bez izuzetka, počinjem meditacijom. To je mojih pola sata tišine. Završila se noć, počinje dan i ja hoću da započne na, za mene, najlepši način. Kako da budem prijateljski nastrojena prema drugima tog dana, ako ne počnem taj prijateljski odnos prvo sa sobom? Tako je i energija svih daljih aktivnosti tokom dana usklađena sa mnom.
Dovoljno je i deset minuta jutanjeg meditiranja. Možeš samo zatvoriti oči i biti tu gde si. Tako daješ priliku svojoj energiji da pronađe svoj put, jer je ništa ne ometa u tome. Um postaje bistriji, a srce otvorenije. Zato, ma gde da sam, uvek ovako počinjem dan, već skoro 10 godina. I što je najbolje, nije za to potrebna disciplina. Jer, posle nekoliko dana, shvatiš da ti je svaki dan bolji i usklađeniji, da se unutrašnji mir uselio duboko u tebi i prosto želiš da meditiraš svako jutro.
Naravno, neko voli da vežba ujutru, neko da prošeta, neko da odspava „još pet minuta“. Svaki izbor je u redu, ako je njegov cilj radost. Jer tako od ranog jutra sebe činimo zadovoljnom osobom, pred kojom sledi dan put zadovoljstva.
Mala dnevna zadovoljstva
Posle jutarnje meditacije i doručka, desetak minuta dodatne tišine, ali uz kafu, za mene je neprocenjivo. U tom malom ritualu ima čitav niz radosti. Izaberem lepu šoljicu i tacnicu, nestrpljivo čekam da voda proključa, neodoljivi prepoznatljivi miris domaće Doncafé kafice me obraduje i onda, lagana uživancija u ukusu koji obeležava svako moje jutro. Jedan drug me je skoro pitao, zar ti stvarno užvaš toliko u tome. Pre nego što sam stigla da odgovorim, naša zajednička prijateljica je rekla umesto mene: „O da. Uverilavala sam se u to svakog dana, prošle godine kad smo bile na odmoru. I sama zavoleh kafu još više, pored nje“.
Ali stvarno je tako. Ako sam sebi ne napraviš zadovoljstvo, neće ti ga ni drugi napraviti. Mogu i samo da srknem kafu na brzinu i trčim dalje. I to je neko zadovoljstvo. Ali ovaj ritual, miris, ukus, priprema, za mene ima posebnu draž.
Jednako, uživam u ispijanju kafice i sa dragim ljudima. Čisto zadovoljstvo! I baš su me obradovala ova mala pakovanja Doncafé 3 sec 2 1 Bleck. Govorim tiho i nosim svoju kaficu svuda sa sobom :).
Naglašavam ovaj svoj primer samo zato što želim da pokažem je radost zaista svuda oko nas. Ako neko neće da je primeti, to je sasvim u redu, ali onda nema izgovora. Svima nam je ponekad teško, razlika je samo u tome ko koliko brzo želi iz te situacije zaista da izađe.
Svako može imati drugačije užitke. Samo je važno znati da je našem mozgu da bi mogao da stekne novu naviku potrebno da mu damo pravu informaciju. Ako ga stalno zasipamo brigama, ružnim rečima, teskobom, to će nam život na tacni i ponuditi.
Zahvalnost za laku noć
I imam još jedan divan savet koji sam primila od svog prijatelja, veoma uspešnog čoveka. I primenjujem ga svakodnevno, sa svojim sinom. Svako veče prošetamo po kraju, oko pola sata, ne mora biti duže i porazgovaramo o proteklom danu. Ali svaki put završimo sa odgovorom na pitanje – na čemu danas možemo biti zahvalni. Nekada su to velike teme, a nekada sasvim sitna zadovoljstva. I tu se opet vratimo na životne radost od kojih sve polazi. Odgovor na ovo pitanje nam pomaže da osvestimo šta nas zaista u životu čini srećnim, a šta ne i koliko toga zaista sadrži naša svakodnevnica.
A biti zahvalan znači biti srećan sa onim što imaš sada i ovde, umesto da si nesrećan zbog onoga što nemaš. Zahvalnost oplemenjuje i budi radost duboko u nama, ali se ta radost širi i oko nas.
Svaki trenutak je vredan življenja. Gotovo je nepristojno biti nezahvalan na tako čudesnoj stvari koja nam je data, na samom životu.