SVE ŠTO TREBA DA ZNAŠ O SVOM SRCU

Koliko je mozak važan za pravilno funkcionisanje tvog organizma i života u celini, toliko je važno i srce. Njihov rad je, zapravo, neraskidivo povezan. I pravilan rad srca, kao i pravilan rad mozga i te kako ima veze sa nivoom smirenosti koji neguješ u sebi svakog dana.

Kada si u gužvi i imaš puno obaveza ili brineš dugo na bilo koju temu, tvoja čula su napeta, jer osluškuju mnogo signala u isto vreme. A kada su čula tako usmerena na spoljne senzacije, šalju mozgu haotične signale, zbog kojih se i mozak uznemiri. Tada njegove različite funkcije ne sarađuju međusobno, zbog čega šalje haotične signale u ceo tvoj organizam.

Ta haotična “poruka” koja iz mozga stiže do organizma, posebno utiče na rad srca. Tada srce počinje da pumpa krv snažnije i to ka određenim delovima tela i ceo organizam brzo dobija signal da je prisutan mod “preživljavanja”. To je ono ponašanje koje zovemo “bori se ili beži”. Iako nismo u stvarnoj opasnosti, preveliki nivo hormona tresa, prisutan u kontinuitetu, mozak i srce prepoznaju kao opasnost i zato se aktiviraju centri koji su zaduženi da te sačuvaju u životu. Bukvalno!

E sada, zamisli, šta taj mod preživljavanja zaista znači! Kako se čovek oseća kada je u stvarnoj opasnosti? Uplašeno, blokirano, zatvoreno… U takvom stanju nema mesta za radost, ramišljanje o lepom, za kreativnost i uživanje. Tada je samo tema – da li sačuvaš svoj život, bukvalno. A da li se ti isto tako osećaš kada si pod visokim nivoom stresa? Da, verovatno i tada osećaš strah, blokadu, ne druži ti se, nema radosti i smirenosti…

Iako tebi izgleda da nije isto ako naiđeš na besnog lava i ako si SAMO  pod stresom trenutno, tvoj mozak i srce ne prave razliku. Veliki nivo stresa u kontinuitetu za mozak i srce su isto što bi bio nakostrešeni lav. I oni su programirani da automatski uključe centre u tvom organizmu koji će dati mogućnost da sačuvaš život dok si u opasnosti.

Zato je važno da razumeš – šta se u tebi i tvom mozgu i srcu dešava – kada ne neguješ smirenost i kada misliš da će stres sam od sebe proći, jer zavisi od spoljnih okolnosti. Ne! Nivo smirenosti u tebi, zavisi samo od tebe.

A kada je nivo hormona stresa na visokom nivou – to zatvara svu tvoju kreativnot, radost, ljubav, zahvalnost…sva ona lepa osećanja koja u životu želiš da neguješ i da imaš. Tada se tvoje srce zatvara. Jer je srce, pored toga što je zaduženo da pumpa krv – i tvoj kreativni centar. To znači da kada si u modu preživljavnaja i kada je nivo obaveza i tenzije visok – tu nema mesta za razvoj. Tada BUKVALNO STAGNIRAŠ. Čini ti se da sve te obaveze imaš, jer želiš da nešto uradiš i završiš u životu, a zapravo samo stagniraš. Srce je zatvoreno – za uživanje, lepo i ljubav. Zato prestaješ da osećaš zadovoljstvo, zato ti se ne radi ni ono što inače voliš da radiš, ne druži ti se sa ljudima…Srce je zatvoreno za to, jer ima drugog posla, da pumpa krv i da te zaštiti od opasnosti. Iako ti ne vidiš svoj stres kao tako veliku opasnost, tvoje srce ga vidi tako!

Zato je važno da stalno “otvaraš” svoje srce. Da mu daš priliku da bude tvoj kreativni centar, tako što ćeš negovati mir u sebi, svesno i svakodnevno.

Jer će taj mir, doneti mir u tvom umu, u tvom mozgu, a onda će mozak poslati mirne signale u tvoje telo i srce – i polako ćeš osetiti kako se se sve menja na bolje. Kako imaš više energije, strpljenja, bolje ti je raspoloženje…Osetićeš kako živiš punim plućima, umesto da samo životariš i boriš se sa svakodnevnim neraspoloženjem.