ŠTA KAD DETE ODBIJA DA UČI I IDE U ŠKOLU
Škola je i nastala kao mesto gde stičemo neka važna znanja. Koncipirana je tako da zahteva posvećivanje, vreme, strpljenje i rad. Iako zvuči logično, skloni smo da polemišemo o njenom značaju, kvalitetu, profesorima i u toj zbrci, nekako mi se čini da deca izvlače „najdeblji kraj“ i muči ih sumnja da škola nije neko dobro mesto za njih, da učenje nije potrebno i da im je sve jedno šta će biti sutra.
Vidim ove situacije svakog dana, u školi svog deteta, kroz reči svojih prijatelja i poznanika, u ponašanju osnovaca i srednjoškolaca kad prođem samo pored neke škole dok je veliki odmor. I radim sa decom koja imaju poteškoće sa učenjem, sa roditeljima, zabrinutih zbog istih razloga. Zato pišem ovaj tekst u kome ću navesti primere samo onih mogućnosti koje deci mogu pomoći da „važan detalj“ u svoj životu, zvani škola, vide na najpozitivniji mogući način.
Ispričaću vam, prvo, o Milanu, dečaku koji ima 8 godina, drugi je razred i koji je došao na terapciju Bahovim kapima kod mene. Kaže da ne voli školu i učenje, da mu je lepo sa drugarima, da uči koliko mora, ali da ga „mrzi“ da radi bilo šta drugo. Više voli da se igra. Roditelji i njihovi roditelji sve fakultetski obrazovani ljudi, što će reći u kući je atmosfera naklonjena školi, zbog čega je mama, koja je došla sa njim još zabrinutija. Iz razgovora sa dečakom sam shvatila da se on tokom celog prvog razreda zapravo nije još adaptirao na promenu koju škola donosi. U kući je lepa atmosfera, od je jedino dete, sve je u radu, ali upravo to je ispalo mana – u školi nije u centru pažnje, mora da deli naklonost, mora da strpljivo sluša i potrudi se oko učenja i sticanja znanja. To ne znači da je mana što živi u dobroj porodici i što se roditelji trude oko njegovog vaspitanja, ali znači da mu nisu prožili šansu ili omogućili da – povremeno bude sam, da mu ne budu zadovoljena sva očekivanja, da i sam mora da se potrudi oko nečega.
U ovakavim slučajevima, veoma pomaže Bahova cvetna esencija – WALNUT – koja je Milanu pomogla da se adaptira na promenu, da razliku između beskrajne lagodnosti koju oseća kod kuće i nelagodnosti koju oseća u školi – lakše premosti. Kroz razgovor smo utvrdili da mu nedostaje i samopouzdanje i da pokazuje stidljivost u novom okruženju, te smo dodali LARCH i MIMULUS – cvetne esencije koje pomažu jačanju samopouzdanja i eliminaciji strahova i stidljivosti.
Drugi dečak sa kojim sam nedavno radila na sličnu temu, bio je Petar. On ima 12 godina, do petog razreda je bio odličan đak, a onda su počeli problemi. U nekim predmetima je i dalje bio odlikaš, do je na drugim počeo da dobija veoma loše ocene. Problem, kako je mama navela, bio je u tome što nije apsolutno pokazivao zabrinutost zbog toga, već je pokazivao da je mu je sve jedno kakve će ocene imati. Evidento inteligentno i dobro dete počelo je da pokazuje znake problematičnog ponašanja, zbog čega je i došao na terapiju Bahovim kapima. Kroz razgovor, u kome je želeo da učestvuje bez problema, došli smo polako do toga da on zapravo ne voli predmete za koje ima loše ocene i da zna da mama i tata od njega očekuju da i u njima bude odličan, ali da on to jednostavno ne može i ne želi da se posvećuje nečemu što ne želi. Mora se priznati da je njegov stav bio ispravan i da se radilo o samosvesnom detetu, koje, u ovom slučaju roditelji nisu dobro razumeli i pored dobre volje i zato su težili savršenstvu koje se nije poklapalo sa stavom deteta.
Zaključak ove konsultacije je bio fantastičan, zato što je podstakla razgovor između mame i sina koji do tada nisu obavili i što su oboje, imajući dobru volju, shvatili da je bilo potrebno samo sa razgovoraju i da kažu otvoreno šta misle. Zato sam ponudila da oboje uzimaju Bahove kapi, kako bi rezultat bio potpun. U Petrovoj kombinaciji bile su esencije za samopuzdanje, jer je sam rekao da mu ponekad nedostaje, zbog lenjosti i uspavanosti za radne obaveze koje je imao (posebno za predmete koje nije voleo). Dodali smo i one koje su bile važne za njegove crte ličnosti (koje su kod svakog deteta različite). Glavni element, mamine, pak kombinacije, bio je WALNUT – kako bi se sama adaptirala na nove okolnosti koje joj je razgovor sa sinom doneo. Ona je sama priznala da je to za nju nova situacija, koju razume, ali koju ne može tako brzo da „proguta“. Takođe, njenu brigu za dete i njegovu budućnost, tretirali smo RED CHESTNUT-om, esencijom koja je upravo tome namenjena.
Rezultat i kod Milana i kod Petra i njegove mame, bio je da su posle kratkog vremena i druge konsultacije zapravo potpuno eliminisali prepreke koje su imali i da su dečaci zapravo osvestili koji je uzrok njihovih problema, umesto upadanja u zabludu da nisu dobri đaci i da škola nije za njih. Primer Petrove mame nam je pokazao da je nekada stvar i u stavu roditelja koji, iako iz najbolje namere, ne prihvataju ono što njihova deca zaista jesu, već ih forsiraju da budu ono što bi trebalo i što je za njih kao roditelje ili prema društvenim merilima, prihvatljivo.
https://www.lepomije.rs/dev/lepo-mi-je-sto-sam-roditelj-daka-prvaka/