POMOZITE DETETU DA NE UPADNE U ZAMKU STRESNOG ŽIVOTA
Kako ste? Jeste li trenutno u žurbi ili imate vremena da pročitate ovaj tekst? Naravno, ne morate to da učinite, ali može biti korisno i za vas i za vaše dete ili decu. I ne želim nikako da vam postavljam dosadna pitanja, niti je važno da odgovorite meni ili bilo kome drugom. Ali probajte da odgovorite sebi. Kao što rekoh, može biti višestruko korisno.
I sama sam svakodnevno svedok da živimo u jednom haotičnom vremenu, u kome radimo od devet do pet ili po smenama, dok nam deca idu u vrtić ili školu po sasvim drugačijem rasporedu, da smo rastrgnuti između bezbroj obaveza i uloga koje bi trebalo uklopiti. A da po mogućstvu ne bi trebalo da pokazujemo da smo ranjivi, nekada nervozni, nezadovoljni i da imamo i grižu savesti i tugu u sebi, što nismo savršeni.
E, pa u tome i jeste štos. Ne možemo promeniti trendove savremenog života, društvene navike koje nam se nameću, ali možemo pomeriti svoj fokus na ono što je nama zaista važno i pomoći svojoj deci da nauče isto.
Stvarno želite da imate dete koje je pod stresom?
Sigurno ste se bar nekada našli u sledećoj situaciji ili ste već uveliko na ovom talasu, koji vas vodi tamo gde mu je volja – ustajete ujutru, vi i partner se užurbano spremate za posao, budite dete, spremate doručak, pakujete stvari, donosite detetu garderobu, pokušavate možda i da popijete kafu i sve to uz mnogo „požuri!“, „hajde!“, „šta čekaš?“, „jedi to brže!“, „požuri, molim te!“….
Pa onda svi po svom rasporedu: posao, škola/vrtić. I nakon nekih osam sati, novi ciklus: „Ja vodim Marka na fudbal, ti Ninu na balet. Moram da stignem na trening. Ti sutra ideš u teretanu? Do kad ti traje taj sastanak? Jovani je rođendan?! Marko, ne znam da li ćemo i to moći da stignemo! Nina, molim te spakuj opremu za balet, sto puta sam ti rekla…Vidimo se oko osam…“
I tako u krug. Svakog dana!
Da rezimiramo: ujutru su svi stigli na vreme, ali su svi ekstremno nervozni, a da dan praktično nije ni počao. Popodne smo ispunili svoje obaveze prema deci kojoj smo omogućili da idu u razne školice već od malih nogu, što je lepo, ali nam oduzima dragoceno kvalitetno vreme koje možemo provesti zajedno makar samo razgovarajući. Ispunili smo i svoje želje, otišli na trening, radili na sebi. I to je lepo, ali je premnogo obaveza, a premalo istinske posvećenosti.
Zašto je to važno?! Na ovaj način samo zadovoljavamo formu, a gubimo suštinu. „Na papiru“ imamo da sve to radimo, ali suštinski samo jurimo, nismo ni jednog trenutka fokusirani na ono što radimo. A radost života nastaje onda kada smo svesni sadašnjeg trenutka, ma šta u njemu radili.
I ekstremno je važno da svoju decu tome naučimo od malena! Umesto što im namećemo stres koji je pobedio nas same. Verujte mi nije teško, samo ako želite. Prvo sami poradite na tome, jer ćete time i svojoj deci olakšati da imaju bolju koncentraciju, da budu svesnija sebe i da u životu postanu ono što oni zaista jesu, a ne što bi trebalo da budu prema društvenim normama.
Naučite decu koncentraciji kroz igru
Evo nekoliko vežbica kojima deci kroz igru možete pokazati šta uopšte znači „imati fokus“ i zašto je to korisno. Vežbanje koncentracije i bolji fokus su za decu višestruko značajni, ali pre svega će učiniti da:
• imaju dobru koncentraciju, posebno u učenju, igranju, sticanju novih znanja
• budu manje uznemirena i da lakše prebrode situacije u kojima osećaju tremu, strah, nervozu
• grade kvalitetan odnos sa sobom, kako bi prepoznali svoja osećanja i misli i mogli da ih izraze na svoj način.
Kao što ćete videti, radi se o veoma jednostavnim vežbama, koje deci, zavisno od uzrasta, možete postepeno uvoditi kao naviku i neku vrstu igre. Deca vole da se igraju, zato svako učenje treba da bude oblikovano igrom, jer je tako prihvatljivije za dete.
Igra ćutanja
Pre jutarnjeg stresa ili nakon niza dnevnih obaveza, odigrajte zajedno sa decom – igru ćutanja. Svi zatvorite oči i dogovorite se da se kratko umirite i zaćutite. Dovoljno je da deca ostanu tiha i mirna 5-10 sekundi, ako su starija od 10 godina, nešto duže. Kako bi bilo zanimljivije, složite se da ko prvi počne priču, mora da pokloni poljubac ili zagrljaj svim ostalim učesnicima u igri. Ovako ćete decu naučiti da se utišaju, da se na trenutak sretnu sa sobom i svojim mislima, da isprate ritam svog tela. Posebno je korisno kada vežbu radite ujutru, jer time dan počinjete mirno, umesto jutarnjeg haotičnog ubrzanja. Primetićete, već nakon nekoliko dana, da sve stižete i da vam je jutarnji ritam mnogo lagodniji, a deca će ovu vežbu jako zavoleti.
Udah-izdah za relaksaciju
Kao što i mi odrasli imamo puno trenutaka kada smo uznemireni, tako je i sa decom. Nekada im jednostavno nije dan ili osećaju veliku tremu zbog kontrolnog zadatka u školi ili bilo šta slično. Ovo je jednostavna tehnika kojom će naučiti da umire sami sebe. Moj sedmogodišnji sin je obožava i to već radi potpuno sam, ne tražeći više moje društvo. Sve što treba detetu da objasnite je da se umiri na trenutak kada oseća nervozu i da proba duboko da udahne i izdahne, ponavljajući i pokret rukama nekoliko puta. Detaljno vežbu možete pogledati u videu.
Koncentracija na jednoj nozi
Podstaknite decu da bar jednom dnevno vežbaju da stoje na jednoj nozi. To dobro utiče na njihovu svest o sopstvenom telu, ravnoteži, kao i na harmonizaciju leve i desne hemisfere mozga. Da bi im ova vežba privukla pažnju i bila dovoljno zanimljiva, ispričajte im priču – zašto neke životinje stoje na jednoj nozi:
Rode, flamingosi, pa i guske i petlovi, imaju običaj da stoje na jednoj nozi. One to čine jer tako čuvaju toplotu svog tela. Inače bi im bilo hladnije kada bi stajale na obe noge, zbog čega tanku nogicu uvlače u perje i tako se greju. Pretpostavlja se da flamingosi stoje na jednoj nozi, jer imaju osetljivu kožu i na taj način se štite od izloženosti slanoj vodi, koja ne prija njihovoj nežnoj koži. Povremenim vežbanjem stajanja na jednoj nozi i deca i odrasli mogu poboljšati svoje zdravlje i mudrost.
Malo šetnje sa knjigom na glavi
Deca će se ludo zabavljati ako im pokažete vežbu hodanja sa knjigom na glavi. Jednostavno, neka stave manju knjigu na glavu i pokušaju da hodaju tako da im leđa budu prava i da im knjiga ne spadne sa glave. Prvo, ova vežba je veoma korisna za pravilan hod i držanje, ali može dosta pomoći u poboljšanju koncentracije. Jer je deca ne mogu raditi ako nisu dovoljno koncentrisana. A izgradiće vremenom i sklonost da budu uporni, jer nije lako hodati na ovaj način, a deca vole da budu uspešna u svemu što ih zabavlja.
Kad već živimo u vremenu novih tehnologija, iskoristite ih na najbolji način. Dok deca rade ovu vežbu, bar jednom dnevno, možete se međusobno snimati telefonom i posle pregledati snimke. Zabava će sigurno biti sjajna i puna lekovitog smeha.
Nadam se da se sada osećate bolje i da ćete probati bar neku od vežbi sa svojom decom. Eto prilike da provedete kvalitetno vreme i ideja koje mogu zameniti jurnjavu od školice do školice koje vašoj deci možda ništa neće značiti za par godina. Ali ako ih naučite da budu svesni trenutka u kome nešto rade, to će biti vrednost za ceo život.
Uživajte sa svojom decom! Moj sedmogodišnjak i ja smo se divno zabavljali dok smo pravili ovaj tekst i videe za vas 🙂